There is a theory that Urošica and Urošic are two people.[3][4]
Dragutin ruled from 1276 until he broke his leg while hunting and became ill in 1282, when the rule was passed to Dragutin's younger brother Stefan Milutin, while Dragutin kept Syrmia as King (1282–1316).
Ladislaus IV died in 1290 leaving no sons, and a civil war between rival candidates Andrew III of Hungary, and Charles Martel of Anjou started.[5] Through mother Catherine of the Hungarian Árpád dynasty, brother Stefan Vladislav II received the duchy of Slavonia in 1292.[6] In 1293, Vladislav married Constanza Morosini, a relative of Andrew III on his maternal side.[6] Charles Martel was supported by Croatian nobleman Paul I Šubić of Bribir, who received the right to Gvozd and Neretva rivers after Charles had managed to assert his rule over parts of Croatia.
He took monastic vows with the name Stefan, a tradition of the Nemanjić dynasty.[a] The Tavna Monastery on Majevica in Bosnia is thought to be the endowment of Urošica and his brother Vladislav. Some sources claim that the Papraća Monastery located by the Spreča river under the Borogovo mountain was an endowment of the brothers and their father Dragutin.
In 1311, Dragutin launched a campaign to seize the throne to his son; this is thought to have meant Vladislav (although Archbishop Danilo II said Urošic was the possible heir).[10]
Based on various sources, he is said to be the father of Caesar Vojihna, one of the most acclaimed military commanders of Serbian Empire.[11][12]
Name: His given name was Urošica or Urošic (Урошиц/a), a diminutive of the name Uroš (with suffix -ica, literally "Little Uroš",[13] after grandfather Stephen Uroš I of Serbia). He took monastic vows with the name Stefan; a tradition of the Nemanjić dynasty used since Stefan Nemanja until the last ruler.[14][15] He was proclaimed a saint by the Serbian Church, and is referred to as "Saint Urošica" (Св. Урошица).[8]
Sinovi Uroševi bijahu: Dragutin (kralj srpski 1276 do 1282, srijemski 1284—1316) i Milutin (kralj 1282—1321), Dragutinovi sinovi su Urošic ( — prije 1316) i Vladislav (kraljevski pretendent 1321—1324). Njihova linija izumrla je ili se izgubila.
Кад је стасао за же- нидбу венчао се са Кателином (Катлин), кћерком угарског краља Сте- Љана V, са којом је имао синове Владислава и Урошица, и кћер Јелену (Јелисавету) која се 1284. године удала за босанског бана ...
O jednoj genealoskoj pogresci: Urosic nije Urosica — IP, 2, 19.54, p. 61 — 62). L'auteur montre comment Urošic, fils de Dra- gutin, a été identifié par erreur avec Urosica, puis il analyse à nouveau les sources selon lesquelles Urosic se fait moine sous ...
p. 235: [...] p. 236: ту се помигье гроб Урошица. Да ли ]'е он овде или на другом месту, не зна се. Поред ]ужне фасаде цркве данас се налази ]едан такоЬе празан саркофаг, ко]и ]е премештен (сл. 24). Где ]е он првобитно поставлен и са чидим телом [...] p. 237: Фресколик Урошица налази се у „лози Немањића" у Грача- ници, Пећи, Дечанима, а у Ариљу у припрати на северном зиду. На њима се не налази натпис са називом „свети".
^Fine 1994, pp. 207–208 harvnb error: no target: CITEREFFine1994 (help)
^ abМладен Лесковац; Александар Форишковић; Чедомир Попов (2004). Српски биографски речник: Volume 2. Будућност. p. 245. Отац је право наслеђа настојао сачувати за старијег сина Урошица. Преко мајке Влади- слав је био повезан са угарском династијом, те је 1 292. добио наследно херцештво Славонију. Сле- деће године склопљен је брачни ...
UROšIC, m. dem. od Uroš; mali, mladi, Uroš. Be bo vfazdviglb se bratb tomu (t. j. kra- \u Vrošu) Stefanb kralb . . . hote vbzbmb pre- stolb jego dati »ynu svojemu Urošicu. Danilo 357. Rodi že i syna dva (Slefan kra\) Vladisla- va krala i Uroiica.